SAOPŠTENJE ZA JAVNOST od 14.11.2017. u Beogradu.
Evropski parlament je 27. aprila 2017. godine doneo Rezoluciju o uticaju koncentracije poljoprivrednog zemljišta u EU i za unapređenje pristupa poljoprivrednom zemljištu za potrebe poljoprivrednih proizvođača (2016/2141(INI)).
Špekulacije kroz veliku kupovinu/zakup zemljišta za investicije (koje su često povezane sa politikom državnih podsticaja) u veliku industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju gde se gubi prvo šira upotrebna važnost prirodnih resursa a zatim i njihova održivost – nisu samo problem zemalja u razvoju. Evropski parlament je velikom većinom glasova zato pozvao na hitne akcije za borbu protiv privatne koncentracije poljoprivrednog zemljišta i za omogućavanje pristupa zemljištu za male i srednje poljoprivrednike.
Izveštaj koji je poslanicima Evropskog parlamenta bio na raspolaganju pokazuje da korporacije i interesno povezane firme ne samo u bivšim komunističkim zemljama, već i u manjem obimu širom EU kupuju ili dobijaju pod povoljnim uslovima zakup za velike površine zemljišta, često koristeći pravne praznine i netransparentnost u radu nacionalnih vlada i njihovih nadležnih ministarstava. Ovo je dodatno povećalo nivo privatne koncentracije poljoprivrednih površina širom EU. Trenutno, samo 3% gazdinstava kontroliše preko 52% obradivog zemljišta u Evropi, dok drugih 76,2% gazdinstava kontroliše samo 11,2% poljoprivrednog zemljišta. Rezolucija naglašava da su ove nejednakosti korišćenja zemljišta u EU – sa Džini koeficijentom 0,82 – u rangu sa državama kao što su Brazil, Kolumbija ili Filipini, gde je poznata latifundistička politika sa izuzetno nepravednom distribucijom zemljišta i negativnim uticajem na seoski način života, kvalitet lokalne hrane, kulturnu baštinu i životnu sredinu. Uticaj ove privatne koncentracije zemljišta na ruralna područja je razarajući: postojeće mala i srednja gazdinstva ili novi učesnici (naročito mladi u poljoprivredi) teško mogu pristupiti zemljištu po razumnim cenama za lokalne uslove (ili u najmanju ruku nisu cenovno ravnopravni!). Osim toga, podsticaji Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (CAP) treba da utiču na održivost zemljišta i ruralnih područja. Oko 80% podsticaja CAP trenutno ide na samo 20% gazdinstava – umesto da bude održiva distribucija tako da većinu podsticaja i dr. mera ruralne politike koristi najmanje 50% gazdinstava (a pri tome se savetuje da ova gazdinstva mogu da razvijaju konkurentnost obradom i 5 do 300 ha zemljišta).
Ovaj negativni trend korišćenja poljoprivrednog zemljišta, podsticaja i dr. mera ruralne politike je u suprotnosti sa evropskim održivim i multifunkcionalnim poljoprivrednim modelom, u kojem su porodična gazdinstva važna karakteristika – govori se u tekstu rezolucije. Evropski parlament stoga poziva i Komisiju EU i vlade država članica i država kandidata za članstvo da zaustave dalju privatnu koncentraciju evropskih poljoprivrednih površina.
Komisija EU je već 12. oktobra 2017. godine dala preporuke – vodič za države članice i države kandidate za članstvo za bolji pristup zemljištu malim i srednjim gazdinstvima, protiv cenovnih špekulacija u vezi sa vlasništvom i zakupom zemljišta i uopšte privatne koncentracije zemljišta bilo da su u pitanju domaća ili strana fizička/pravna lica – a da se pri tome ne narušava slobodan protok kapitala. Nezvanično, priprema se i rezolicija Komisije EU po ovom pitanju. AKPPS napominje, da je ovo pitanje kao i pitanje povezanosti interesa malih i srednjih gazdinstava, subjekata zelene ekonomije i zaštite prirodnih resursa i genetičke raznovrsnosti u okviru komorskog sistema – sve više deo započetog procesa usklađivanja standarda Republike Srbije sa važećim standardima EU.
Ove informacije su u kvalitetnom obliku bile prisutne u vodećim medijima u Evropi – ali i pored savremenih sredstava komunikacija ove vesti nisu do danas adekvatno predstavljene i javnosti u Srbiji (nije ih uopšte bilo u vodećim medijima!). Stručna služba AKPPS će po potrebi sve važne informacije u oblasti statutarnih ciljeva AKPPS prosleđivati javnosti u kvalitetnom formatu i na vreme.
Stručna služba – AKPPS
dr Nenad Ilić, menadžer