Beograd 21/02/2022 – U mlekarstvu se uspeh, onaj tržišni, kao nigde u poljoprivrednoj proizvodnji,  iz ugla globalnih  i regionalnih igrača tako agresivno sukobljava sa najvećim brojem proizvođača mleka, a dalje, i sa održivim razvojem sela i uopšte opstankom na selu. Ne treba ići daleko: odmah na granici sa područjem grada Beograda, u selima, i nesrazmerno broju gazdinstava koja se još uvek bave uzgojem mlečnih krava, veliki broj osnovaca upravo iz takvih gazdinstava još uvek dolazi u školske klupe. Da li ćemo sa gašenjem preostalih mini-mlekarskih gazdinstava ugasiti i seoske škole!?

O tome u kakvoj se nezavidoj situaciji nalaze proizvođači mleka na mini farmama, treba početi baš od Francuske, vodeće agrarne sile EU, pokazuje studija Mutualite Sociale Agricole iz 2019. Ovde se navodi, bez obzira što se zaboravlja da upravo u ovim gazdinstvima je duplo veći broj rođene dece u odnosu na prosečno poljoprivredno gazdinstvo – nažalost, da se ovi proizvođači ističu po duplo većoj zastupljenosti u broju samoubistava među poljoprivrednicima. Paradoks je da u Francuskoj, i pored obimnih subvencija i činjenice da veliki broj poljoprivrednika posluje pod okriljem agrarne komore pa i zadruge, nešto nije u redu: Francuska je, prema objavljenoj studiji FranceAgriMer, najkonkurentnija na globalnom tržištu u sektoru mlekarstva (Vidi grafikon iznad) – a sa druge strane, prodajna cene većine proizvoda (izuzimajući tradicionalne sireve) na kraju ne omogućavaju većini proizvođača mleka da nadoknade njihove troškove u proizvodnji.

Dakle, kako je u Francuskoj moguć ovakav paradoks? Koncentracija francuske mlekarske industrije oko 3 glavna igrača (Lactalis, Sodiaal i Eurial) dovela je do njihovog kombinovanog tržištnog udela od 52% što je za francuske uslove koncentracija (ako je to uopšte dobar termin!) koja objašnjava zašto dolazi do osiromašenja najvećeg dela proizvođača mleka.

Za ova tri igrača – subvencije koje dobijaju francuski poljoprivrednici od EU i države, kao i njihova solidarna podrška na tržištu u okviru agrarne komore i zadruge su, po njima, više nego dovoljni –  a, veliki deo tržišta je uslovljen njihovom politikom profitabilnosti koja se zasniva na niskim cenama u otkupu mleka.

Sa druge strane, i dobar deo potrošača je još uvek toliko zaslepljen marketinškim uspehom brendova, da ne primećuje da zapravo kupuje osiromašeno mleko (deklarisano kao mleko) ili osiromašene mlečne proizvode. Neke komponete mleka, koje sastavom čine mleko, se uklanjaju (proteini, masti, itd.) Zapravo, dobar deo potrošača je zahvaljujući takvoj percepciji zaboravio onaj pravi ukus mleka ili ukus pojedinog mlečnog proizvoda.

Francuzi su vodeći svetski potrošači mlečnih proizvoda po glavi stanovnika a imaju i najbolju tržišnu kontrolu u različitim fazama. Međutim, na osnovu ove studije, ono što je vodeća francuska prednost u odnosu na druge globalne igrače je, to da njihova 3 vodeća igrača na tržištu imaju 10-ak kombinovanih ustanova ili filijala u zemljama sa najvećim rastom tržišta, da postoji kontrola rastućih cena zemljišta preko agrarne komore sa ciljem rasta proizvodnje, i ne i najmanje bitno, da je klima i dalje sa redovnim kišama i dovoljno blaga tako da u većem delu godine daje povoljne pašne uslove.

U Srbiji je za sektor mlekarstva, preko potrebna nova sektorska analiza – gde se ne treba zaustaviti samo na konkurentnosti i strukturi tržišta ili na podacima iz nacionalne labaratorije, već treba uključiti aspekte održivosti (demografske, opstanak sela) i one horizontalne (uslovi u različitim rejonima) kao i vertikalne (udruživanje poljoprivrednika, i eventualna podrška za mlekarske zadruge i njihovu krovnu složenu zadrugu).

Nakon svega se izdvajaju neizbežna pitanja: da li trebaju i dalje ti globalni i regionalni igrači da tako agresivno grade konkurentnost, jer, upitna je takva ili takozvana konkurentnost, ako je na štetu većine proizvođača mleka i u krajnjoj liniji potrošača, i do koje mere trebaju države, ako su suverene po pitanju održivog razvoja i kontrole proizvoda, da se bave premiranjem cene mleka (ne računajući svakako planinska područja) kako, u krajnjoj liniji, to se opet preliva na profit velikih igrača na tržištu, ili je pak logično povećanje podsticaja po grlu, pre svega za prvih 20 mlečnih krava na gazdinstvu, i dalje, za organizovanu nabavku repro- i reproduktivnog materijala, pa i, ne i najmanje bitno, za proizvodnju tradicionalnih sireva i dr. lokalnih proizvoda, kako u Francuskoj tako i u Srbiji!?

Stručna služba – AKPPS
dr Nenad Ilić, menadžer